Vlaška magija je sastavni deo kulture autohtonog stanovništva Istočne Srbije, a poznata je po svojim jakim moćima i uticaju na svakodnevni život. Vlasi su starosedeoci Balkana odakle i potiču. Taj naziv se javlja u periodu 200. do 500. godine naše ere, a njihova verovanja objedinjuju prehrišćanske i indoevropske elemente koji su bili prisutni na prostoru između Morave, Timoka i Dunava. Običaji koji su i dan danas deo ove kulture potiču iz vremena kada čovečansto nije moglo da objasni mnoge prirodne pojave ili nije želelo da samo snosi posledice svojih dela, te se okretalo mističnim silama, magiji i vradžbinama. Tražeći pomoć od veštica, koje su mogle vide budućnost, utiču na zdravlje ili uspeh i otklanjaju uroke, ovaj narod je stvorio fenomen, danas svetski poznat kao vlaška magija.
Čini za ljubav
Veliki deo vlaške magije su zapravo čini za ljubav. Kako je ljubav sve što je porebno maldoj devojci, a brak njenim roditeljima, mnogi rituali su bili namenji upravo udaji ili trajnom vezivanju. Tako će zaljubljena osoba, kojoj osećanja nisu uzvraćena, potražiti pomoć veštice i dobiti vradžbinu koju treba da izvede. Ritual će se najčešće obavljati u praskozorje, kada se svetlo probija posle najtamnijeg dela noći. Da bi čini uspele, vračara će se uputiti prema potoku iz pravca istoka ka zapadu, sa teglom meda u rukama. Pomoću struka bosiljka prskaće vodu iz potoka na teglu dok izgovara bajalicu. Tada je med spreman da se nanese na usne i ruke naručioca, kako bi se željena osoba na njega prilepila.
Mnogi drugi rituali obuhvataju crveni konac ili, što je najčešče, katanac. Međitim, kada je u pitanju neveran supružnik, vradžbine se češće vezuju za životinje. Tako se prevarena osoba baca u potragu za mačičima, kukavičjim jajem ili puževima i šišmišom.
Proricanje budućnosti
Svako se ponekad nađe u teškim prilikama ili bezizlaznim situacijama, pitajući se šta ga jos može snaći. Bilo da su problemi i vezi sa porodicom, uspehom, novcem, to pitanje ostaje u vazduhu. Tada stupaju na scenu vlaške veštice koje mogu da bace pogled u kafu, pasulj ili na dlan i vide sve odgovore. One će vam reći sve o sebi samima i situaciji koja vas je snašla, ali znaće i šta je zapisano u vašim stranicama Konđeja – debele knjige u kojoj demon sudbine upisuje ljudske životne puteve. Proročica će vam reći šta vas čeka i kako za to da se pripremite. Ipak, mora se imati u vidu da je sudbina neizbežna, te ne bi bilo dobro oglušiti se o savete.
Uklanjanje uroka
Različiti su razlozi za bacanje kletve na nekoga i nije uvek lako primetiti da ona uopšte postoji. Ipak, urok najčešće primetiti žena na muškarcu, kada potencija zakaže. Tako najpopularnija čin za skidanje uroka obuhvata 200 grama meda i vodu obogaćenu začinima ubranim na dan Svetog Jovana i tri katanca spuštana u vodu pa uvijena u bosiljak. Sa njima pod jastukom treba prespavati i ujutru ih baciti, kako bi sve posledice uroka nestale.
Povezanost sa svetom mrtvih
Pošto Vlasi veruju da se život posle smrti nastavlja u Raju, veoma je važno obaviti obrede kojima se obezbeđuje put pokojniku do njega. Ovde se stavlja velika pažnja na sveće koje odgovoraju veličini duše, koje će goriti za njim sedam dana. Ako čovek odlazi sa svećom, njeno svetlo ga vodi u Raj. U suprotnom, to će učiniti crni petao za mušku ili crna kokoška ako je potrebno upokojiti žensku osobu. Oni se u kući čuvaju 40 dana a zatim ih preuzima neko ko ne živi u pokojnikovoj kući. Preuzimanje se vrši rečima:
“Da predaš (tome i tome), da ga ima da mu svetli i da mu peva, da ga prati svuda kuda on bude išao.”
Petao se čuva obično do godinu dana, a zatim se od njega pravi ručak koji je namenjen pokojniku, za čiju je dušu poklonjen.
Crna svadba
Moglo bi se reći da je Crna svadba jedan jezivi ritual. Ipak on je u skladu sa povezanošću vlaške magije sa svetom mrtvih, te je zapravo to jedan način da se mladom pokojniku podari svadba, koju bi u drugačijim okolnostima mogao da očekuje. Naime, porodica preminulog mladića će ga obući kao za svadbu i položiti u kovčeg. Ukoliko je imao verenicu ona će na sahrani nositi venčanicu, a prisutni će biti obučeni kao svatovi. Ulogu mlade može preuzeti i neka druga devojka koja će biti vezana za pokojnika narednih godinu dana. Svatovi će igrati kolo u smeru kazaljke na satu i veseliti se, istovremeno oplakujući pokojnika.
Strndžanje
Prvi sustret sa ovim običajem uglavnom izaziva zaprepašćenje, a neki ljudi negiraju da je ikada i postojao. Naime, strndžanje je ritual kojim se deca uvode u zrelost. Organizuje se okupljanjem dece koja tek postaju zainteresovana za suprotni pol, u dnevnim časovima, kada roditelji mogu da ih nadgledaju. Mladići biraju devojke i one treba da prihvate udvaranje, te se parovi odvajaju od grupe. Dozvoljeno im je pričanje i grljenje, ali nije dodirivanje ispod struka.
Ovaj običaj je bio poželjan i poštovan u zajednici. Roditelji su bili ponosni na ćerke koje su imale puno udvarača. Smatralo se da se na ovaj način deca pripremaju za život u braku.
Rituali se izvode na razim mestima u Istočnoj Srbiji. Često se vezuju za potoke i izvore, mada su i pećine pogodna mesta. Možda se onozemaljsko ne prikazuje u svakodnvici, ali ova mesta odišu upečatljivom energijom koja navodi na priželjkivanje sopstvene bajalice. Zamislite samo svet u kome se možete otarasiti svojih briga uz pomoć prirodnih elemenata i nekoliko izgovorenih reči; svet u kome ostajete zauvek povezani sa najbližima i možete u svakom trenutku nekome pomoći.
OVDE MOŽETE POGLEDATI IZLET MISTIKE ISTOČNE SRBIJE !
POGLEDAJTE I OSTALE AKTUELNE PONUDE
Podelite ovaj post:
